На овогодишњем 11. Kонкурсу ивањичког Дома културе за најлепшу дечију песму ( песму чији су аутори деца) приспелo je 106 песама, из основних школа са подручја општине Ивањица,
Основци од 1 – 4 разреда написали су 53 песме а ученици од 5 – 8 разреда такође 53 песме.
Приспеле радове прегледао је селектор Конкурса, песник Милијан Деспотовић. Селектор је одабрао три награде за нижи узраст од 1 до 4 разреда и три награде за старије основце од 5 до 8 разреда. Уз награђене, још 50 песама одабране су за објављивање у зборнику „Пупољци“.
НАГРАДЕ 1-4 РАЗРЕДА
1) Кристина Бајoвић, III2, ОШ „Сретен Лазаревић“ Прилике, за песму „ЉУБАВ ТРЕБА“
2) Ђурђина Ковачевић, III, ОШ „Проф. др Недељко Кошанин“ Девићи – ИО Придворица, за песму: „КИША“
Трећу награду деле:
3/1) Стефан Пантовић, II, ОШ „Проф. др Недељко Кошанин“ Девићи – ИО Остатија
за песму „СРЕЋНО ДЕТЕ“ и
3/2) Милорад Богдановић, ОШ „Вучић Величковић“ Међуречје, за песму „ДЕЦЕМБАР“
НАГРАДЕ 5-8 РАЗРЕДА
1) Александра Никитовић VIII/1, ОШ „Сретен Лазаревић“ Прилике, за песму „СТАРИ ПРЕДМЕТ СА ТАВАНА“
2) Јана Милутиновић V/2 ОШ „Кирило Савић“, Ивањица, за песму „СРБИЈА“
Трећу награду деле:
3/1) Георгије Маричић VI, ОШ „Вучић Величковић“, Међуречје,за песму „ЖИВОТ“
3/2) Станојла Радовић, ОШ „Мајор Илић“ Кушићи, за песму „ЉУБАВНА ПРИЧА“
РЕЧ СЕЛЕКТОРА – Милијан Деспотовић
СВОЈЕВРСНА ШКОЛА ПОЕЗИЈЕ
На већ традиционални конкурс за најлепшу дечију песму „Пупољци“ 2020. који у сарадњи са ивањичким основним школама организује Дом културе Ивањица, јавило се 96 ученика са 106 песама. Према пропозицијама треба одабрати радове за зборник, око 50, а исто тако прогласити најуспешније: три рада ученика од 1-4 разреда и три рада ученика од петог до осмог разреда.
Незахвална је улога селектора у оваквим приликама, кад деца песници свој рад прилажу као део најлепшег уметничког остварења које могу назвати песма и од које имају велика очекивања. И збиља, у свакој од приспелих песама осећа се та искреност и песништво на њиховом ступњу развоја, одише љупкост, машта, надања и жеље, али и наивност, зашто да не казати и то. Деца се и певању уче. Ретко се песник „рађа“. Улазак у свет поезије је, на неки начин, улазак у прву зрелост живота, а то почиње управо у школи.
Поезија се прво научи волети и говорити а тек потом писати.
Зато је овај конкурс, а и зборник који његовим поводом настаје, својеврсна школа поезије.
Квалитет поезије коју деца пишу зависи од личне вокације али и од њихових ментора који, ваљало би, да су у души помало песници. Осети се то, итекако, у радовима деце. Тако је случај и овде. Теме песама су углавном школске, мало је оних песама које су у том оквиру успеле да умакну новим темама. Оне су свакако успелије. Но, треба казати да је конкурс оправдао циљ. Могле би се све приспеле песме штампати али, пропозиције и обим зборника то не омогућавају. Морао се учинити избор и он сасим мотивише да се млади песници на следећем конкурсу боре за своје место, неки и први пут у књизи.
А награде?
Награде подстичу, обавезују, њих очекујемо и не очекујемо. Негде су оне важне, некад стижу касно, а некад и прерано. Као ђак Основне школе „Мито Игумановић“ у Косјерићу, приликом пријема једне до награда на литерарном конкурсу, тада сам рекао: Немојте ме награђивати рано, биће вам после жао што награду нисте дали неком успешнијем од мене. Сад, као селектор, немам избора, можда и зато што немам времена. Полако песничку писаљку предајем млађима. Зато се трудих да признања оду у руке најбољих међу најбољима, онима који су мени дошли са својим поетичким писмом.
