Категорија: Вести

Током трајања наставе на даљину ученици одељења VI₁  наше школе, са својом наставницом српског језика и књижевности Верицом Костић, реализовали су пројекат под називом „Дучићево „Село“ и наше село Прилике“.

Читајући и анализирајући песму „Село“ Јована Дучића, ученици су дошли на идеју да истражују појединости о свом селу и да више времена проводе у природи. Будући да су, стицајем околности, ученици били ограничени на боравак у дворишту и на свом сеоском имању, одлучили су да се окрену природним лепотама и предностима и благодатима свога краја. Тако је настало мало истраживање о нашим Приликама, а ученици су се бавили занимљивим, искуствено блиским и драгим темама и проводили доста времена на свежем ваздуху.

Кроз различите пројектне активности, подстакнуте књижевним делом, ученици су били усмерени на развијање љубави према свом селу, афирмацију вредности села и развијање различитих вештина. Након анализе песме, ученици су рецитовали стихове у природи. Бирали су кутак у свом дворишту или на свом сеоском имању, рецитовали и правили снимке телефонима, које су касније заједно са наставницом анализирали. Правили су и презентације о животу и делу Јована Дучића, развијајући и обнављајући знања стечена на часовима информатике. Кроз следећу пројектну активност ученици су фотографисали и описивали пределе у свом селу, поредили мотиве и слике из песме са својим селом. Подстакнути Дучићевом песмом, писали су и стихове на тему села и сеоског живота. Потом су  истраживали историју, географију, привреду, екологију и обичаје свога села и снимали кратки документарни филм „Наше село – Прилике“.

Пројектна настава се, током учења на даљину, показала као веома користан наставни модел. Ученици су, радећи на пројекту, развијали бројне вештине. Подстицан је развој међупредметних компетенција ученика (компетенција за учење, eстетичка компетенција, компетенција за сарадњу, комуникација, решавање проблема, рад са подацима, дигитална компетенција, одговоран однос према здрављу, одговоран однос према околини, предузимљивост и оријентација ка предузетништву). Развијан је и велики број међупредметних корелација. Ученици су активно и истраживаки учили, повезујући различите наставне предмете (српски језик и књижевност и ликовну културу, музичку културу, биологију, географију, историју, биологију, информатику и рачунарство и физичко и здравствено васпитање). Поредили су књижевност, филм и фотографију као видове уметничког изражавања. Богатили су говорну културу и усвајали вештине креативног писања. Посебно су развијане предузетничке вештине и стицана функционална знања (кроз боље упознавање свога села и могућности које оно пружа) у чему је велики значај овог пројекта. Кроз рад на пројекту развиле су се бројне нове идеје које ће ученици реализовати у даљем раду у оквиру часова српског језика и књижевности.

У прилогу су крајњи продукти пројекта:

• Збирку фотографија пејзажа Прилика и цртица о селу можете погледати ОВДЕ

• Малу збирку ученичких стихова о селу можете погледати ОВДЕ

• Кратки документарни филм „Наше село – Прилике“ који су снимили ученици:

Наша школа данас обележава 147 година постојања. На данашњи дан 1959. године школа је прглашена за огледну. Поносни смо што наша школа може похвалити сталним напредовањем и бројним успесима. Ученици наше школе сваке године остварују сјајне резултате на различитим пољима. Посебан успех за ученике су републичка такмичења на која одлазе сваке године из бројних наставних предмета.

Обележје наше школе, пред изузетно квалитетне наставе, су и културни и спортски садржаји које школа нуди, а који су постали њен заштитни знак. Међународни фестивал дечјег фолклора „Светлост на брежуљку“, велики дечји маскенбал „Приличка бајка“. „Међуокружна олимпјада основних школа“, „Васкршњи трнир“, „Новогодишњи турнир“ у одбојци и Меморијални трунир у стоном тенису „Марина Пејовић“ су само неке од активности које наша школа организује. Школа је до сада објавила четири издања: „Светлост на брежуљку“, „Књига о приличкој школи“, „Најлепше приче о школи“ и зборник ученичких радова „Искрице“.

Школа данас има изузетне услове за рад и могућности да прати најсавременије токове у образовању. Током претходних година уложено је доста како би се створили што бољи услови за ученике. Поред савремено опремљене школске зграде велике предности у настави пружају и нова модерна спортска сала и спортски терени који су били  одличан предуслов да се ученици баве различитим спортовима. Бројне могућности у  настави пружа и нови школски парк, који је уређен као амбијентала учионица.

Од претходног Дана школе реализовано је неколико великих пројеката. Прошлог јуна школа је опремљена новим кабинетом информатике са најсавременијом опремом. У школи се успешно реализује и пројекат „Обогаћени једносменски рад“ кроз који ученици имају бројне додатне и ваннаставне активности (Школа глуме, Школа фолклора, Пчеларство, Домаћинтво и Од играчке до рачунара).

Међу бројним наградама и признањима школе истичу се „Јунска награда“ Општине Ивањица и  „Златна слагалица“ за најуспешнију традиционалну манифестацију у Србији.

Кључ успеха наше школе јесте у узајамном поверењу које се развија између ученика и свих запослених у школи. Тренутна ситуација спречила је традиционално обележавање Дана школе кроз велику школску представу и изложбе по којима је школа била препознатљива у окружењу, али ученици и запослени пронашли су начин да се овај важан датум обележи на пригодан начин. Овим поводом реализоаван је онлајн конкурс који је обухавтио неколико наставних предмета (српског језика и ликовне културе за ученике млађих разреда и српског језика и књижевности и технике и технолохије односно техничког и информатичког образовања за ученике старијих разреда). Кроз литерарне,  ликовне радове и макете ученици су изнели своја размишљања о школи, породици и природи. Изложба најуспешнијих радова биће организована по повратку у школу када ће ученицима бити додељене и награде. Честитамо и захваљујемо се свим ученицима који су уествовали на конкурсу.

Резултати конкурса:

Први и други разред (ликовни рад или литерарни рад за ученике другог разреда):

Прво место – Богдан Миловић I₁

Друго место – Стефан Масларевић I₂ и Урош Мојсиловић I₁

Треће место – Стефан Мојсиловић I₁, Видан Милутиновић I₂ и Анастасија Масларевић II₁

Трећи и четврти разред (литерарни рад):

Прво место – Игор Павловић III₁

Друго место – Милан Јовановић III₂ и Наталија Масларевић IV₂

Треће место – Тијана Симеуновић IV₁

Пети и шести разред (литерарни рад):

Прво место – Александра Пантовић VI₁

Друго место – Љубица Араповић V₁

Tреће место – Тамара Бојовић VI₁ и Николина Мирчетић V₁

Седми и осми разред (литерарни рад):

Прво место – Николина Милутиновић VIII₂ и Александра Никитовић VIII₁

Друго место – Сузана Радоњић VIII₁

Треће место – Нађа Костић VII₂ и Анђела Новаковић  VII₂

Резултати конкурса из технике и технологије:

Прво место деле Александра Миловановић V₂ и Тамара Милорадовић са Јеленом Даријевић VI₂

Друго место деле Александра Пантовић VI₁ и Милица Вишњић VI₂

Треће место деле троје ученика: Вања Дамљановић VII₁, Михаило Тошовић VII₂ и Марија Филиповић VII₁

Честитамо свим награђеним ученицима и њиховим наставницима!

Срећан Дан школе!

На овогодишњем 11. Kонкурсу ивањичког Дома културе за најлепшу дечију песму ( песму чији су аутори деца) приспелo je 106 песама, из основних школа са подручја општине Ивањица,
Основци од 1 – 4 разреда написали су 53 песме а ученици од 5 – 8 разреда такође 53 песме.
Приспеле радове прегледао је селектор Конкурса, песник Милијан Деспотовић. Селектор је одабрао три награде за нижи узраст од 1 до 4 разреда и три награде за старије основце од 5 до 8 разреда. Уз награђене, још 50 песама одабране су за објављивање у зборнику „Пупољци“.

НАГРАДЕ 1-4 РАЗРЕДА

1) Кристина Бајoвић, III2, ОШ „Сретен Лазаревић“ Прилике, за песму „ЉУБАВ ТРЕБА“
2) Ђурђина Ковачевић, III, ОШ „Проф. др Недељко Кошанин“ Девићи – ИО Придворица, за песму: „КИША“
Трећу награду деле:
3/1) Стефан Пантовић, II, ОШ „Проф. др Недељко Кошанин“ Девићи – ИО Остатија
за песму „СРЕЋНО ДЕТЕ“ и
3/2) Милорад Богдановић, ОШ „Вучић Величковић“ Међуречје, за песму „ДЕЦЕМБАР“

НАГРАДЕ 5-8 РАЗРЕДА

1) Александра Никитовић VIII/1, ОШ „Сретен Лазаревић“ Прилике, за песму „СТАРИ ПРЕДМЕТ СА ТАВАНА“
2) Јана Милутиновић V/2 ОШ „Кирило Савић“, Ивањица, за песму „СРБИЈА“

Трећу награду деле:
3/1) Георгије Маричић VI, ОШ „Вучић Величковић“, Међуречје,за песму „ЖИВОТ“
3/2) Станојла Радовић, ОШ „Мајор Илић“ Кушићи, за песму „ЉУБАВНА ПРИЧА“

РЕЧ СЕЛЕКТОРА – Милијан Деспотовић
СВОЈЕВРСНА ШКОЛА ПОЕЗИЈЕ

На већ традиционални конкурс за најлепшу дечију песму „Пупољци“ 2020. који у сарадњи са ивањичким основним школама организује Дом културе Ивањица, јавило се 96 ученика са 106 песама. Према пропозицијама треба одабрати радове за зборник, око 50, а исто тако прогласити најуспешније: три рада ученика од 1-4 разреда и три рада ученика од петог до осмог разреда.
Незахвална је улога селектора у оваквим приликама, кад деца песници свој рад прилажу као део најлепшег уметничког остварења које могу назвати песма и од које имају велика очекивања. И збиља, у свакој од приспелих песама осећа се та искреност и песништво на њиховом ступњу развоја, одише љупкост, машта, надања и жеље, али и наивност, зашто да не казати и то. Деца се и певању уче. Ретко се песник „рађа“. Улазак у свет поезије је, на неки начин, улазак у прву зрелост живота, а то почиње управо у школи.
Поезија се прво научи волети и говорити а тек потом писати.
Зато је овај конкурс, а и зборник који његовим поводом настаје, својеврсна школа поезије.
Квалитет поезије коју деца пишу зависи од личне вокације али и од њихових ментора који, ваљало би, да су у души помало песници. Осети се то, итекако, у радовима деце. Тако је случај и овде. Теме песама су углавном школске, мало је оних песама које су у том оквиру успеле да умакну новим темама. Оне су свакако успелије. Но, треба казати да је конкурс оправдао циљ. Могле би се све приспеле песме штампати али, пропозиције и обим зборника то не омогућавају. Морао се учинити избор и он сасим мотивише да се млади песници на следећем конкурсу боре за своје место, неки и први пут у књизи.
А награде?
Награде подстичу, обавезују, њих очекујемо и не очекујемо. Негде су оне важне, некад стижу касно, а некад и прерано. Као ђак Основне школе „Мито Игумановић“ у Косјерићу, приликом пријема једне до награда на литерарном конкурсу, тада сам рекао: Немојте ме награђивати рано, биће вам после жао што награду нисте дали неком успешнијем од мене. Сад, као селектор, немам избора, можда и зато што немам времена. Полако песничку писаљку предајем млађима. Зато се трудих да признања оду у руке најбољих међу најбољима, онима који су мени дошли са својим поетичким писмом.