Ученица осмог разреда наше школе Сузана Радоњић освојила је прво место на међународном литерарном конкурсу Млади чувари српске народне културе на тему „Прича из мога краја“. Ментор ученици била је Верица Костић, наставник српског језика и књижевности.Конкурс је расписало Удружење „Чувари дела Вука Kараџића” (Огранак Вуковезадужбине из Чачка). Награда је ученици додељена на свечаној манифестацији „Млади чувари српске народне културе” која је одржана у Великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку 11. децембра 2019. године.
Победнички рад, песму „Како је село Прилике добило име“ прилажемо овде. Песма говори о постанку имена нашег места и показује да су управо ученици највернији чувари народне културе и традиције. Сузана Радоњић освајала је и раније награде на школским и општинским песничким конкурсима. Честитамо Сузани уз охрабрење да настави да пише и негује српску културну баштину.
Победнички рад, песму „Како је село Прилике добило име“ прилажемо овде. Песма говори о постанку имена нашег места и показује да су управо ученици највернији чувари народне културе и традиције. Сузана Радоњић освајала је и раније награде на школским и општинским песничким конкурсима. Честитамо Сузани уз охрабрење да настави да пише и негује српску културну баштину.
„Како је село Прилике добило име“
Кроз предање и легенду
пут нас увек тамо води
где су били наши преци,
тамо где се име роди.
Моје село поред реке
вековима мирно спава.
Памти дане када га је
походо Свети Сава.
Безимено беше некад
Ко сироче једно мало,
ал због нашег Светог Саве
име му је засијало.
Причале су наше баке
ову причу кроз времена
да бисмо и ми дечица
знали корен свог имена.
Светитељ је српски Сава
просветитељ некад био
све што је из књига знао
он од људи није крио.
Просвећивао је народ
и ширио вере драж.
Људи беху љубоморни,
па смислише страшну лаж.
У његову торбу
подметнуше певца,
играше се са њим
као да су деца.
пут нас увек тамо води
где су били наши преци,
тамо где се име роди.
Моје село поред реке
вековима мирно спава.
Памти дане када га је
походо Свети Сава.
Безимено беше некад
Ко сироче једно мало,
ал због нашег Светог Саве
име му је засијало.
Причале су наше баке
ову причу кроз времена
да бисмо и ми дечица
знали корен свог имена.
Светитељ је српски Сава
просветитељ некад био
све што је из књига знао
он од људи није крио.
Просвећивао је народ
и ширио вере драж.
Људи беху љубоморни,
па смислише страшну лаж.
У његову торбу
подметнуше певца,
играше се са њим
као да су деца.
"Он је кривац!",
узвикнуше
и у правцу Саве
срамно показаше.
Сави тешко беше
кад певца у торби нађе,
али мудри светац
убрзо се снађе.
"Прилика је, људи моји,
да сам петла ја украо,
мада нисам, браћо драга,
никад до сад ја варао.
Прилике су чудне
и нисам и јесам.
Како вам се зове
ово место где сам?"
Постиде се сваки,
који кривац беше,
да истину кажу
они одмах реше.
Велико је срце било
у Светога Саве
да опросте другом
научише луде главе.
Тога дана наше место
доби име и Прилике поста,
а светитељ српски Сава
наш заштитник навек оста.
узвикнуше
и у правцу Саве
срамно показаше.
Сави тешко беше
кад певца у торби нађе,
али мудри светац
убрзо се снађе.
"Прилика је, људи моји,
да сам петла ја украо,
мада нисам, браћо драга,
никад до сад ја варао.
Прилике су чудне
и нисам и јесам.
Како вам се зове
ово место где сам?"
Постиде се сваки,
који кривац беше,
да истину кажу
они одмах реше.
Велико је срце било
у Светога Саве
да опросте другом
научише луде главе.
Тога дана наше место
доби име и Прилике поста,
а светитељ српски Сава
наш заштитник навек оста.
