Категорија: Вести

Ученици 8.разреда наше школе су са наставницом географије, Наташом Зечевић обележили 2021.годину, Међународну годину пећина и краса. Крас (карст, крш) је област где је развијена крашка ерозија. Наша земља је позната по крашким облицима рељефа, као и читав простор Балканског полуострва. Крашке облике рељефа можемо срести и у нашој регији (Старом Влаху и Рашкој). Јован Цвијић, српски географ је дао највећи допринос проучавању ових облика рељефа.

Током ове едукативне изложбе, ученицима је дата могућност да одговоре на анкету: Који би занимљив географски објекат, настао крашком ерозијом волели да посете у Србији, Европи и свету. Један ученик је имао могућност да одабере један облик рељефа настао крашком ерозијом. Од 115 узорака, ученицима су се највише допале фотографије и текст Постојнске јаме која се налази у Словенији (37 ученика, односно 32 %). На другом месту је Маганик, планина у Црној Гори где је крашка ерозија достигла свој максимум (24 ученика тј. 21%) а на трећем месту је Крупајско врело у Источној Србији (8 ученика, 7%). Занимљиво је да су на 4.месту Кречњаци планине Мучањ (7 ученика, 6%). Како се Мучањ налази у нашем крају, размотрићемо могућност да се неки од наредних излета овде одржи.

Поводом обележавања Међународног дана људских права[1] педагог школе Светлана Николић реализовала је истраживање чији је циљ утврђивање мишљења ученика о својим правима. Истраживање је реализовано 23. новембра 2021. године. Узорак су чинили ученици старијих разреда, њих 97 (55 девојчица и 42 дечака). Резултати до којих смо дошли налазе се у даљем тексту и показују да нема значајне разлике у мишљењу између дечака и девојчица.

Резултати истраживања показују да је половина испитаних ученика упозната са Конвенцијом о правима детета док друга половина није. Већина ученика сматра да људи у окружењу не узимају у довољној мери њихово мишљење о важним стварима. На питање у којим областима им је важно да се поштује њихово мишљење највећи број ученика је одговорио да је то одлучивање у групи вршњака и у оквиру породице. У осталим областима им није толико важно да одлучују. Најбољи заштитник њихових права су убедљиво родитељи и њима се ученици најчешће обраћају за помоћ. На питање у којим областима школа највише штити њихова права, ученици су одговорили квалитетно образовање. На другом месту се налази физичка безбедност, а на трећем информисање о битним стварима.. Ученици највише сазнају о својим правима од наставника и  родитеља, док су медији и вршњаци слаб извор информисања. Резултати ученика показују да школа поштује њихова права у великој мери.

Најважнија права за ученике су: право на породичан живот и одржавање односа са родитељима, затим право на заштиту од насиља, злостављања и занемаривања, следи право на социјалну и здравствену заштиту и право на образовање. Средње важно за ученике је право на слободно време и рекреацију и право на приватност.  Најмање важно за ученике је право на културне активности и право на слободу изражавања и приступ информацијама.

Школа ће у наредном периоду настојати да се сва деца упознају са Конвенцијом о правима детета и да се она још више поштује, али ће водити рачуна да се ученици боље упознају са својим обавезама, да их постану свесна и да их у већој мери извршавају. Ученике стално треба подсећати која су њихова права, али и обавезе како би израсли у зреле и одговорне људе и продуктивне чланове друштва.

[1] Међународни дан људских права обележава се 10. децембра