Ученици шестог разреда, имали су прилике да књижевност доживе на мало другачији начин. Час српског језика и књижевности, на ком је обрађена песма „Хвала сунцу, земљи, трави“ од Стевана Раичковића, одржан је у школском парку – у нашој амбијенталној учионици. Ученици шестог разреда (VI1), заједно са наставницом Радмилом Костић, читали су и доживљавали стихове који говоре о захвалности према природи и животу. Природно окружење, зеленило, звуци природе, сунчеви зраци и свеж ваздух, послужили су као посебна инспирација за разговор о песниковом односу према природи. Читајући стихове, ученици су проналазили у свом окружењу описане песничке слике и износили утиске о њима. Кроз креативне задатке и питања откривали су осећања и поруке које песма носи. Посебно су размишљали о томе на чему смо све захвални природи, али и колико често заборављамо да застанемо и приметимо њену лепоту. Час је протекао у пријатној и подстицајној атмосфери, а ученици су кроз непосредан доживљај природе повезали књижевни текст са сопственим искуством и схватили да поезија није само оно што читамо у књизи – она је и оно што видимо, осећамо и доживљавамо око себе. На крају часа ученици су своје утиске и запажања преточили у заједнички рад – израдили су пано са анализом песме, издвојивши њене најзначајније мотиве, слике и поруке.
Поезија је ток дана изашла из учионице и пронашла своје место међу сунцем, земљом и травом.
